Мања слова Већа слова РСС


Увођење Истраживања хуманитарног права у образовни систем

Имплементацији образовног програма Истраживање хуманитарног права (ИХП) у образовни систем Црне Горе претходиле су бројне припреме и активности. Увођењем новина у образовни систем Црне Горе и дефинисањем нових концепата образовања датих у „Књизи промјена“ отворене су могућности да се уводе у наш образовни систем нови образовни програми који одговарају савременим захтјевима образовања и трендовима у земљама Европске уније. Један од таквих програма је и ИХП.

Већ 2003. године одржан је састанак представника Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) и Националног савјета за наставне планове и програме, нешто касније је урађена презентација основних циљева и садржаја програма ИХП на нивоу Завода за школство.

Са имплементацијом нових наставних планова и програма која је започела у основним школама Црне Горе 2005/06. године, а у гимназијама 2006/07. године створиле су се могућности за интезивнији рад на увођењу програма ИХП у образовни систем. Именован је национални координатор за ИХП и формиран радни тим са задатком да разради стратегију увођења ИХП у образовни систем. Потписан је Меморандум о сарадњи између МКЦК и Завода за школство 17.11.2005.године на основу кога се Завод за школство обавезао да ће програм ИХП имплементирати у образовни систем , а МКЦК пружити сву неопходну стручну и финасијску помоћ.

Након тога је едукован један број тренера који су заједно са националним координатором за ИХП едуковали 20 наставника из ткз. А школа које су прве почеле са примјеном нових наставних планова и програма и који су кратке пакете од 10 часова реализовали са ученицима седмих, односно осмих разреда. Тако је створена могућност да се реализује тестирање са ученицима који су прошли програм, што је и урађено школске 2005/06 године, тестирано је 306 ученика.

Резултати тестирања и примјене програма ИХП у пилот школама обједињени су у Аналитичком извјештају који је објављен у новембру 2006. године. Резултати истраживања су показала да је програм ИХП згодно имплементирати у ВИИИ или ИX разред реформисане основне школе као изборни предмет. Такође, препоручено је да се кратки пакет реализује у оквиру слободних активности ученика, односно обавезних изборних садржаја.

Слиједила је одлука Савјета за опште образовање да се ИХП уведе као изборни предмет у ВИИИ, односно ИX разред основне школе, као и формирање Комисије за израду наставног програма, прилагођавање постојећег програма МКЦК нашем образовном систему, нашој традицији и култури, као и поштовању утврђене методологије писања наставних програма. Нови наставни програм је усвојен од стране Савјета за опште образовање и препоручено је школама да ставе на изборне листе предмета ИХП за наредну школску годину. Тако су 2006/07 школске године А школе почеле да примјењују образовни програм ИХП у осмим разредима основне школе.

Урађена је и Стратегија увођења ИХП у образовни систем Црне Горе којом су дефинисани циљеви, активности и временска динамика за период 2006 – 2009. године. Треба констатовати да су све активности предвиђене поменутом Стратегијом реализоване у предвиђеном року.

Посебно треба истаћи обуку наставника која је започела 2005/06. године обуком 20 наставника у пилот школама. Затим се наставило постепено са обуком наставника оним редом како су школе улазиле у реформу, односно са примјеном нових наставних планова и програма. До сада су едуковани наставници 82 школе, скоро све веће основне школе у Црној Гори су обухваћене. Сваке године предмет се ставља на изборну листу предмета са које школе и ученци бирају предмете које ће изучавати у току текуће школске године. У обуку су укључени и наставници Филозофског факултета у Никшићу, као и представници надзорне службе Завода за школство, који треба даље да прате реализацију програма ИХП у школама.

У обуку су углавном укључени наставници који предају грађанско васпитање у основним школама, будући да су циљеви ова два предмета комплементарни и да имају многе додирне тачке и неке теме које су подударне.

У међувремену експертски тим је урадио приручник за наставнике који има модеран приступ који одговара циљном планирању и припремању наставе, као већем учешћу ученика у процесу учења. Приручник, такође прави добру повезаност са традицијом и културом Црне Горе и веома је примјењљив у свакодневном животу и пракси. Такође, у приручнику су веома наглашене корелације са другим наставним предметима и областима, као и историјским догађајима Црне Горе који који посебно промовишу хуманост и достојанство.

Од самог почетка реализације програма ИХП у земљама региона Црна Гора је учествовала са својим представницима који су били већ тренери за грађанско васпитање и образовање, или чланови Комисије која је обликовала наставне програме грађанског васпитања и образовања. Тако су представници из Црне Горе учествовали на тренингу за тренере одржаном у Новом Саду децембра 2003. године и Бања Луци у јуну 2004.године, Београду 2010. и Сарајеву 2009. године. 

Црна Гора редовно учествује на регионалним састанцима образовних власти и националних координатора за ИХП који се одржавају годишње. То је прилика за размјеном информација, упоређивањем досадашњих резултата, као и давање смјерница за даљи рад.

Ученици из Црне Горе који изучавају ИХП као изборни предмет, такође редовно учесвују на регионалним камповима за младе који су до сада одржани на Забљаку у септембру 2006, Бохињу 2008. године, Софији 2010. године и Врњачкој Бањи 2009. године. Њихове презентације су веома запажене и на најбољи начин одсликавају основне идеје и циљеве ИХП –а. Наши ученици често организују хуманитарне акције било за дјецу у дому у Бијелој било за друге популације којима је помоћ добродошла.

До сада су вођени разговори и о увођењу посебног модула за ИХП у иницијалну обуку наставника на Филозофском факултету у Никшићу. Планирано је увођење таквог модула за више наставничких професија у оквиру специјалистичког курса за грађанксо васпитање и образовање.

Садашње стање имплементације програма ИХП 

Школске 2008/09. године изборни предмет ИХП је бирало 1060 ученика, односно 8% укупне ученичке популације осмих разреда, формиране су 44 образовне групе.

Школске 2009/10. године изборни предмет је бирало 813 ученика осмих и деветих разреда, што укупно износи 4,3% ученичке популације ових разреда. У осмом разреду је изборни предмет узело 658 ученика и формиране су 29 образовне групе, док је у деветом разреду изборни предмет узело 155 ученика и формирано је 7 образовних група.

Један број ученика кроз »кратки пакет« се упознаје са основним принципима и појмовима из ИХП. Број ученика који је прошао кратки пакет био је највећи школске 2007/08. године, док се наредних година у већој мјери реализовао изборни предмет ИХП у школама. То је и реално, будући да је наставни програм изборног предмета усвојен у априлу мјесецу 2007. године од стране Савјета за опште образовање, то је било мало времена да се школе припреме и информишу ученике о новом наставном програму. Наставницима који су прошли обуку те године је препоручено да у својим школама ураде » кратке пакете« што је био вид припреме и информисаности ученика, родитеља и наставнићких колектива о новом изборном предмету.

У претходним годинама вршена је организовано обука наставника оним редом како су школе улазиле у реформу. Међутим, један број школа, оних које су посљедње ушле у реформу и мањих школа, нијесу укључене у обуку за изборни предмет ИХП, што фактички онемогућава да се овај предмет у њима понуди ученицима и стави на листу изборних предмета школе. Школе које су укључене у обуку и имају трениране наставнике, углавном нуде ИХП као изборни предмет ученицима ВИИИ и ИX разреда. 

Уочен је прошле школске године одређени пад интересовања ученика за овај предмет што се може тумачити на више начина. У првом реду, важна је мотивисаност и информисаност управа школа да овај предмет ставе на листу изборних предмета школе за текућу наставну годину. Број предмета који се нуде као изборни је доста широк, а управа школе на основу интересовања ученика одлучује које ће предмете понудити унутар школе, тај број је најмање 5. Такође, интересовање ученика зависи у највећој мјери од тога колико су информисани о циљевима и значају предмета, а то је опет дио који зависи од наставника и њихове спремности да на адекватан начин упознају ученика са наставним програмом ИХП.

Наставници су истакли да на различите начине мотивишу ученике за овај предмет: најчешће преко часова грађанског васпитања ( наставници који предају грађанско васпитање су наставници који су похађали обуку за ИХП), затим преко осталих часова редовне или изборне наставе, кроз реализацију »кратког пакета« у школи или организацијом хуманитарних акција на нивоу школе или локалне средине, сарадњом са општинским организацијама Црвеног крста, затим кроз разговоре са родитељима на родитељским састанцима или другим тијелима. Такође, наставници истичу значај да управе школа подрже овај програм, а искуство је ту различито, од оних који веома подржавају програм до оних који за њега немају довољно слуха. 

Приликом избора изборних предмета, а који се из године у годину мијењају и допуњује листа, ученици и њихови родитељи често иду линијом мање отпора па се опредјељују за спорт, плес, или пак неки нови предмети типа Европска унија одвуку пажњу знатног броја ученика. Ово указује на чињеницу да треба стално радити на презентацији програма ИХП у школи, спроводити хуманитарне акције, радити на медијској пропаганди. 

У том циљу и сами наставници предлажу  да је непходно благовремено упознати ученике са наставним програмом ИХП, урадити презентације како на нивоу школе, тако и појединих часова у одјељењу, посебно грађанског васпитања, радити на изради видео-материјала, филмова, брошура, плаката и осталог пропагандног материјала који би био доступан ученицима и њиховим родитељима. 

У протеклом периду урађено је више хуманитарних акција, како на нивоу школе тако и на нивоу локалне заједнице и постављена сарадња са локалним друштвима Црвеног крста. Акције су се односиле на прикупљање помоћи сиромашној дјеци, дјеци у дому »Младост« у Бијелој, дјеци расељеној са Косова, домској дјеци и др.

Што се тиче сарадње са локалном заједницом различита су искуства, неки наставници истичу веома добру сарадњу, док добар број њих истиче да та сарадња не постоји. Занимљиво је истаћи да управо наставници који су формирали групе ученика за изборни предмет ИХП или пак реализовали » кратке пакете« у школама истичу добру сарадњу са локалном средином. Један број наставника још не уочава да управо од њих зависи иницијатива и зачетак сарадње са локалном средином и другим институцијама.

Наставници често истичу да у школама немају адекватне услове за реализацију оваквог програма, укључујући опремљене кабинете, потребна наставна средства и др. Такође, више преферирају блок часова у распореду часова за реализацију радионица из овог предмета него појединачне часове. Међутим, блок часови се ријетко одобре унутар школе. 

Треба истаћи да ученици из Црне Горе редовно учествују у раду регионалних и међународних кампова у организацији Националних друштава Црвеног крста, а потпомогнути су од Међународног комитета Црвеног крста, и имају веома запажене презентације.

Надзорници Завода за школство обилазе школе, утвђују квалитет наставе дају препоруке за њено унапређење. У ОШ »Мустафа Пећанин« посјећен је час ИХП од стране просвјетног надзорника. Овдје ћу истаћи нека кључна запажања: Наставник је добро поставио циљ часа и реализовао га кроз рад у групама. Комуникација на часу је добра, ученици су активни, мотивисани, имају могућности да искажу своја мишљења и скуство. Развијена је култура дијалога и међусобног уважавања. Наставник мотивацоно дјелује на ученике, подстиче рад у групи, али и индивидулан рад и ставове. Оцјењивање ученика врши се благовремено, објективно и нема приговора родитеља или ученика на оцјене.

У Годишњем плану рада нема тема које се односе на сарадњу са локалном заједницом. У настави се користи одобрени уџбеник, скроман дидактички материјал, веома ријетко додатна литература. Рачунар се не користи у настави. Учионички простор задовољава конвенционалне услове за извођење наставе, али је без посебне уређености и дидактичког материјала за овај наставни предмет. Наставник ријетко изграђује дидактички материјал. Истраживање хуманитарног права припада стручном активу за историју и географију и на састанцима Актива углавном се расправља о стручним питањима.

Овај налаз просвјетног надзорника умногоме илуструје ситуацију у нашим школама. Истина, има школа са много бољим условима за рад и наставника који улажу много више енергије у припремање наставе, коришћење додатне литератуе и интернета, као и прављењу разног едукативног материјала, плаката, постера, паноа и др. заједно са ученицима.

Планиране активности

Истраживање хуманитарног права је заживјело у образовном систему Црне Горе. Да би систем био одржив и да би се одржало интересовање ученика за овај предмет неоходно је:

Стално радити на обуци наставника, како наставника који су прошли базичну обуку за овај предмет тако и осталих наставника. Посебно наставници који предају овај предмет, а нијесу прошли обуку треба да се едукују, као и наставници из оних школа у Црној Гори које до сада нијесу биле укључене у обуку,

Поред обуке наставника непходно је повремено организовати савјетовања, округле столове, презентације наставника из праксе на којима би се разматрали примјери добре праксе и тражиле могућности за даље побољшање наставе овог предмета,

Неопходно је сталан контакт са управа школа у циљу боље промоције овог предмета на нивоу школе и њоговог уврштавања на листу изборних предмета, као и благовременог упознавања ученика и родитеља,

Веома би било корисно, чак и неопходно радити на пропагандном материјалу, посебно на изради паноа који би на илустративан начин указивао ученицима, родитељима, наставницима и осталим учесницима наставног процеса на важност и атрактивност овог предмета,

Радити на уџбенику за ученике, то је предлог многих наставника. Међутим, ако не уџбеник, онда би требало радити на одређеном дидактичком материјалу који би био користан ученицима,

Више користити отворен дио наставних програма да се одређене теме из ИХП реализују кроз друге наставне предмете, посебно грађанско васпитање и историју,

Поставити тјешњу сарадњу са локалним друштвима Црвеног крста, као и Црвеним крстом Црне Горе у циљу популаризације овог предмета, као и помоћи у реализацији хуманитарних акција ученика,

Наставити са регионалном и међународном сарадњом ученика и наставника, мотивисати их да се што боље припреме и своја искуства у реализацији програма подијеле са другима у регину и шире,

На нивоу Завода за школство потенцирати значај предмета и потребу чешће опсервације часова од стране просвјетних надзорника, посебно оних који су прошли обуку за овај предмет,

Поставити тјешњу сарадњу са локалним заједницама, 

Уврстити модул ИХП у додипломско образовање наставника и више укључити Филозофски факултет у Никшићу у обуку наставника и друге активности које су од значаја за бољу имплементацију овог предмета у настави, 

Стално радити на промоцији овог предмета у медијима и афирмацији ИХП као принципа рада и понашања