Мања слова Већа слова РСС
Завод за сколство


Учесници у пројекту

Наставници говоре...


Међународни дан писмености

Међународни дан писмености у Црној Гори

Програми обиљежавања Међународног дана писмености

Лифлет

Постер


РЕАЛИЗОВАНЕ АКТИВНОСТИ

Презентација Пројекта Како ученицима помоћи да стварају...

Настава језика и књижевности у ИИ и ИИИ циклусу

Анализа наставе усменог и писменог изражавања

Пут ствараоца или како стварати текст

Пут ствараоца или како стварати текст, семинар за другу групу наставника 

Како стварати текст, семинар за трећу групу наставника

Настава језика и књижевности у И циклусу

Први резултати Пројекта

Стилско-језичко обликовање усменог и писаног текста

Како добро обликовати текст

Међународни дан писмености

Примјена методског приступа Пут ствараоца

Први резултати Пројекта

Радни састанак 19. фебруар 2013. РЕЗУЛТАТИ ПРОЈЕКТА

Радни састанци јун 2013.



Завод за сколство

СТРУЧНИ ТИМ ПРОЈЕКТА
Др Душанка Поповић, ауторка и водитељка пројекта, Завод за школство
Нађа Дурковић, главна и одговорна уредница, Завод за уџбенике и наставна средства
Др Сања Шубарић, професорица, Филозофски факултет
Дијана Лаковић, професорица, ОШ „Радојица Перовић”
Александра Вешовић Ивановић, надзорница за језик и књижевност, Завод за школство

Завод за сколство

ЦИЉ пројекта јесте да се испитају и препоруче најбољи начини којима се постиже изградња функционалне писмености и умјешност стварања усменог и писаног текста.

ЗАШТО?
Резултати истраживања наставе матерњег језика и књижевности у Црној Гори показују:
• да треба развијати читалачку писменост ученика (ПИСА тестирање 2006. и 2009. године),
• да је неопходно унаприједити разумијевање слојева значења прочитаног текста, примјену знања из правописа, као и богатство рјечника у властитом тексту (Републичко тестирање образовних постигнућа ученика ИИИ разреда основне школе из матерњег језика и књижевности, 2005. године),
• да се ученици тешко сналазе приликом самосталног стварања писаних текстова (писмене вјежбе ученика већином су шаблонске и често недовршене, мали број узорних задатака у једном одјељењу: један до два рада који се истичу садржином, композицијом, стилом, довршеношћу и уредношћу) (Истраживање наставе матерњег језика и књижевности на подручју старијих црногорских говора, 2004-2007. године).

КАКО?
Активности кроз које ће се пројекат реализовати:
• радни састанци,
• округли столови,
• посјете школама/часовима,
• семинари.

КАДА?
• Планирано је да се пројекат реализује у периоду октобар 2011 – октобар 2012. године


Пројекат Како ученицима помоћи да успјешно стварају усмене и писане, умјетничке и неумјетничке текстове заснива се на савременом приступу настави језика и књижевности који се препоручује у оквиру актуелних наставних програма намијењених тој настави и подршка је његовој функционалној примјени. Циљ пројекта јесте да се испитају и препоруче најбољи начини на које се постиже изградња функционалне писмености и умјешност стварања усменог и писаног текста.

Идеја о припреми и реализацији таквог пројекта зачела се још док је ауторка била у настави, дакле на основу непосредног искуства и интензивног промишљања о условима у којима ученици у школама имају задатак да створе тематски, садржајно и језички коректан текст, углавном у складу са захтјевима које поставља наставник. Затим, кроз интензивно праћење, анализу и истраживање наставе језика и књижевности у нашим школама у посљедњих десетак година. Уз податке о писмености наших ученика добијене на националним и међународним тестирањима, постаје јасно да је стварање текста, усменог или писаног, умјетничког или неумјетничког тема којом се посебно треба бавити. Са овом констатацијом сложили су се и наставници укључени у пројекат.

Област културе усменог и писменог изражавања, као продуктивних језичких вјештина, веома је занимљива за истраживање, а посебно унапређивање. Неодвојиве од рецептивних вјештина слушања и читања, оне и јесу њихов конкретан производ. Овом облашћу бавио се значајан број теоретичара и методичара, али њихова активност обично је била усмјерена, као и наши „стари“ програми, на оно што наставник треба да уради да би ученици добро писали – поступак, метод, или, пак, усмјереност на резултат – ученичке писане радове. Оно што неоспорно недостаје, а јесте у духу промјена које смо увели у наш образовни систем, јесте бављење учеником као ствараоцем текста. Да се овим чиниоцем у спрези наставник-ученик-писани састав најмање бавило, доказују и запажања методичара наставе језика и књижевности: Основна карактеристика досадашње литературе о писаном изражавању, а могло би се рећи и њена најкрупнија мана, јесте пренаглашена окренутост ка саставима, запостављање њихових твораца. Ово углавном говори о тематици писаних састава, њиховој грађи и њиховом уобличавању или о томе како наставник треба да поступа у односу на готове саставе, а много мање у њима има речи о ваљаном стимулисању ученика, о психичким „поткрепљењима“ за рад и могућностима њиховог самосталног ангажовања да чешће и боље пишу .

Јасно је да приликом проналажења и провјере ефикаснијих поступака у настави писаног изражавања више пажње треба посветити ученику као ствараоцу писаног текста, а тек након тога производу који он ствара. Већина ученика зна да понови упутства како треба писати одређену врсту текста, али њихова примјена и даље остаје проблем. Током пројекта који реализујемо желимо да одговоримо на низ питања: Шта је то што наставник треба да пружи ученику како би резултат његовог рада био бољи? Кроз које активности га треба континуирано водити? Која знања и вјештине треба да посједује? На који начин га мотивисати да се на овом пољу што више лично ангажује? И, сигурно ће их бити још.

Када су у питању наставници, учесници у пројекту, сматрали смо, прије свега, да је важно да сви имају исту полазну основу када је разумијевање теоријске заносваности актуелног приступа настави језика и књижевности у основној школи у питању. Зато су сви имали прилику да похађају програм обуке Настава језика и књижевности у ИИ и ИИИ циклусу основне школе током којег су анализирали резултате истраживања функционалне и читалачке писмености наших ученика, наново сагледали и анализирали могућности које пружа приступ настави језика и књижевности који се препоручује актуелним образовним програмима посебно када је у питању конкретна помоћ у постизању бољих резултата наших ученика на пољу читалачке писмености, размишљали о примјени програма за језик и књижевност, подсјетили се теоријских полазишта образовних програма и разумијели их у нашем контексту, истакли своје дилеме и недоумице и заједно их рјешавали, навели успјешне примјере из своје праксе и др. У плану је и реализација програма Настава језика и књижевности у И циклусу основне школе, намијењеног учитељима укљученим у пројекат. Током тог програма обуке они ће анализирати специфичности наставе почетног читања и писања, те различите теме везану за наведену област.

Наредни корак била је организација радних састанака на тему Настава усменог и писменог изражавања у основној школи – анализа стања. Током ових радионица од наставника се захтијевало да уоче и дефинишу предности и недостатке ове области кроз: анализу програма (циљеви и стандарди који се односе на наставу усменог и писменог изражавања, тј. на продуктивне активности говор и писање), анализу годишњих планова рада (издвојене циљеве пронаћи у годишњим плановима рада), дискусију на нивоу велике групе на тему припремања за часове говорних и писмених вјежби, анализу врста говорних и писмених вјежби које се реализују у настави, анализу начина на које се бирају теме, дискусију да ли се и како провјеравају и оцјењују писмени радови (задаци рађени у школи, код куће...) и др. Кроз ову активност учесници су сагледали добре и лоше стране планирања у пракси, упоредили сопствено планирање и његов квалитет, уочили изазове и заједнички тражили рјешења. Такође, истакли значајне могућности развоја усменог и писаног израза ученика у настави кроз реализацију циљева програма.

Анализа стања наставе усменог и писменог изражавања у нашим школама настала на основу реализације претходно наведених радионица, основа је за планирање наредних корака у реализацији пројекта. Процјена је да учесници, осим базичних програма обуке за унапређење наставе стварања текстова (Стварање усмених и писаних, умјетничких и неумјетничких текстова у основној школи, Процес настанка текста – пут ствараоца), треба да похађају и програме обуке који се односе на процес настанка уџбеника и њихову ефикасну употребу, начин индивидуализације наставе језика и књижевности и прилагођавање потребама ученика са којима се ради, начине процјењивања и оцјењивања ученичких знања и сл.

Осим конкретних препорука, производ пројекта биће публикације са примјерима добре праксе и другим занимљивим садржајима. Стручни тим пројекта који, осим ауторке овог текста, чине: Нађа Дурковић, главна и одговорна уредница у Заводу за уџбенике и наставна средства, др Сања Шубарић, професорица на Филозофском факултету, Дијана Лаковић, професорица у ОШ „Радојица Перовић“ и Александра Вешовић Ивановић, надзорица за језик и књижевност у Заводу за шкослтво, интензивно ради на осмишљавању функционалних корака у даљој реализацији пројекта, координирајући све учеснике.

У реализацију је укључено тринаест основних школа из Бара, Никшића, Подгорице и Бијелог Поља, односно 54 наставника који ће својим искуством допринијети унапређењу ове области наставе језика и књижевности у нашој држави. Школе – учеснице у пројекту су: Бар: ОШ „Мексико“, ОШ „Блажо Јоков Орландић“, ОШ „Србија“; Никшић: ОШ „Ратко Жарић“, ОШ „Олга Головић“; Бијело Поље: ОШ „Марко Миљанов“, ОШ „Душан Кораћ“, ОШ „Ристо Ратковић”; Подгорица: ОШ „Милорад Муса Бурзан“, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Владимир Назор“, ОШ „Радојица Перовић“ и ОШ „21. мај”. Пројекат подржава и његову реализацију омогућава Завод за школство.